WikiSort.ru - Не сортированное

Битва на Неретве
Основной конфликт: Народно-освободительная война Югославии
Разрушенный мост через Неретву
Дата	16 февраля — 15 марта 1943
Место	долина реки Неретва, Босния и Герцеговина
Итог	Провал наступления вермахта, стратегическая победа югославских партизан и тяжелейшее поражение четников
Противники
Народно-освободительная армия Югославии Германия Германия Королевство Италия Королевство Италия Хорватия Хорватия Болгария Болгария Четники
Командующие
Иосип Броз Тито Коча Попович Пеко Дапчевич Перо Четкович † Арсо Йованович Велимир Терзич Александер Лёр Рудольф Лютерс Марио Роатта Драголюб Михаилович Захарие Остойич Доброслав Евджевич Павле Джуришич Воислав Вукачевич
Силы сторон
20 тысяч солдат 150 тысяч солдат, 12 воздушных эскадрилий
Потери
11915 убитых, 2506 попали в плен, 616 казнены итого до 18 тысяч[источник не указан 1310 дней] (потери немцев незначительные, потери четников колоссальные)
Аудио, фото, видео на Викискладе

Битва на Неретве (сербохорв. Bitka na Neretvi / Битка на Неретви), известная также как Битва за раненых (серб. Битка за рањенике) и Четвёртое антипартизанское наступление (серб. Четврта непријатељска офанзива) — одно из крупнейших сражений Народно-освободительной войны Югославии, состоявшееся с 16 февраля по 15 марта 1943 в долине реки Неретва и проходившее в рамках военных операций вермахта «Вайсс I» и «Вайсс II». Это была самая крупная операция времён Второй мировой на Балканах, в ходе которой шансы на полный разгром и уничтожение антифашистского движения были как никогда высоки.

В ходе этой операции вермахт стремился, заняв дороги Сански-Мост — Дрвар и Мостар — Сараево, окружить и уничтожить Главную оперативную группу Верховного штаба НОАЮ, рассчитывая на дополнительные действия четников, которые вели затяжные бои в Герцеговине и намеревались при поддержке итальянцев разгромить партизан. Одной из второстепенных целей немцев была Центральная больница НОАЮ, и сражение за сохранение этого госпиталя и раненых в нём было одним из самых кровавых.

Несмотря на то, что немцы захватили пути сообщения к северо-западу от Неретвы, партизанское движение так и не было разгромлено, и большинство раненых солдат НОАЮ удалось спасти. Немцы понесли незначительные потери, а вот итальянские войска и силы четников недосчитались очень многих солдат убитыми и ранеными.

Предыстория

В начале 1943 года Германия находилась в сложном военно-политическом положении: итало-немецкие войска были разбиты британскими, американскими и французскими войсками в Северной Африке, а под Сталинградом советские войска разгромили сразу пять армий Германии, Италии, Румынии и Венгрии. Немецкое командование предположило, что союзники могут открыть второй фронт на Балканах и тем самым освободить Грецию и Югославию. Чтобы предотвратить подобное развитие событий и подавить партизанское движение в Югославии, немецкое командование начало разработку стратегического плана «Вайсс».

Тем временем основные силы Народно-освободительной армии Югославии в составе 9 дивизий, 3 бригад и нескольких партизанских отрядов контролировали территорию в центре Югославии (Западная Босния и Хорватия) площадью 37 500 км². Для их уничтожения и полного разгрома партизанского движения в Югославии немецкие войска под командованием Александра Лера 20 января начали наступление. Для проведения операции «Вайсс I» были отряжены 4 немецкие и 3 итальянские дивизии, а также подразделения усташей — общая численность армии достигала 80 тысяч человек. Они окружили партизан, которые располагались на юго-западе освобождённой территории, с трёх сторон; в состав партизанской армии входили 1-й боснийский и 1-й хорватский армейские корпуса и партизанские отряды численностью 25 тысяч человек.

К 26 января только 7-я добровольческая горная дивизия СС «Принц Ойген» сумела прорвать оборону близ Слуня (авиация не справлялась с задачей, а численное превосходство сводилось на нет) и, прорвавшись к югу от Бихача, создала угрозу захвата дороги Бихач-Ключ и выхода к Центральной больнице НОАЮ к западу от Прозора, где было 4 тысячи раненых. В этой ситуации Тито принял решение перейти в контратаку: удерживая на юго-западе территории, одновременно силами главной оперативной группы в составе 1-й, 2-й пролетарской и 3-й ударной, которая располагалась на юго-востоке территории, нанести удар на юго-восток, прорвать оборону на Неретве и выйти в Черногорию и Южную Сербию с целью поднятия восстания на этих территориях и разгрома немецких войск и сил четников. Битва на Неретве была частью этого широкого плана.

Наступление партизан

18 февраля войска главной оперативной группы, сосредоточенные в районе Прозора, перешли в наступление. Разгромив итальянскую дивизию, к 20 февраля они преодолели 80 километров, вышли к Неретве в её среднем течении и захватили все мосты. Противоположный берег обороняли 7 тысяч четников. Итальянцы, опасаясь прорыва партизан в Приморье, стали стягивать свои силы в район Мостара. На левом фланге угроза создавалась городу Кониц, который прикрывал единственную дорогу, которая шла вдоль верхнего течения Неретвы в Восточную Герцеговину, Черногорию и Санджак. Туда были переброшены части немецкой дивизии из Сараево.

В то же время, немецкое командование, следуя своему собственному плану, 25 февраля развернуло наступление силами 4 дивизий с целью очистить от партизан юго-восточную часть освобождённого района: это была цель плана «Вайсс II». Узнав, что партизаны направили свои основные силы к Неретве, немцы отправили в тыл две дивизии, однако героическая оборона позиций силами 7-й банийской дивизии из 1-го хорватского корпуса к югу от Прозора, заставила обе немецкие дивизии остановиться. В то же время главная оперативная группа оказалась в ловушке, Центральная больница также оказалась в опасности. Для спасения раненых к 3 марта основные силы главной оперативной группы (9 бригад) были сосредоточены к югу от Прозора для подготовки к контрудару. Для дезинформации противника партизаны разрушили все мосты, а в ходе контрудара 5 марта в районе Горни-Вакуф, после двухдневных боёв, немцы были отброшены. Тем самым партизаны выиграли время для эвакуации раненых, форсирования Неретвы и прорыва на юго-восток.

Битва на Неретве

Основные силы главной оперативной группы снова были быстро переброшены в долину Неретвы. В их состав вошли 7-я банийская дивизия и 9-я далматинская дивизия из Приморья. В ночь на 7 марта отряды 2-й дивизии прошли по разрушенному мосту близ Ябланицы на левый берег Неретвы и разбили охрану из четников. Через реку был построен подвесной мост, по которому перешли все основные силы дивизии и добили четников.

В то же время 3-я дивизия атаковала немцев на правом берегу реки и оттеснила их к Коньицу, после чего в районе Острожаца форсировала Неретву и провела наступление вдоль левого берега реки, переправив раненых. Части основной оперативной группы, сдерживая натиск противника, постепенно отходили по мосту. 15 марта на левый берег перешла последняя бригада: артиллерию и транспорт пришлось уничтожить и бросить остатки на правом берегу. Передовые части вышли к реке Биела, обеспечив прорыв всей главной оперативной группы на юго-восток Герцеговины. Немцы, выйдя к Неретве, не стали преследовать партизан.

Результаты

Битва на Неретве является величайшей победой Народно-освободительной армии Югославии, которая оказала большое влияние на ход войны. Планы вермахта по уничтожению партизанской армии и подавлению движения Сопротивления в Югославии провалились, а поражение четников стало фатальным для них и оставило их без поддержки почти по всей стране: после битвы генерал Лёр крайне нелестно отзывался о Драголюбе Михаиловиче, назвав его «обманщиком». Главная оперативная группа партизанских войск сковала немецкие силы и нанесла им серьёзные потери, облегчив положение 1-го боснийского и 1-го хорватского корпусов, которые смогли затем вернуть под свой контроль Западную Боснию и Хорватию.

Победа на Неретве повлияла на укрепление НОАЮ, росту её влияния и границ освобождённой территории, а также активизировала национально-освободительную борьбу югославских народов. Партизаны проявили высокое мастерство в манёврах большими силами при сложных обстоятельствах, стойкость в обороне и стремительность в наступлении.

В массовой культуре

В 1969 году был снят фильм «Битва на Неретве», посвящённый битве. Этот фильм стал самым бюджетным в истории югославского кинематографа^[1] и был номинирован на премию «Оскар» за лучший фильм на иностранном языке^[2]. Показан 29 ноября 1969 в Сараево в присутствии Иосипа Броза Тито^{[источник не указан 1001 день]}. Плакат к фильму изобразил Пабло Пикассо^[3].

Примечания

Литература

• Неретва // Советская военная энциклопедия / под ред. Н. В. Огаркова. — М.: Воениздат, 1980. — Т. 5. — 687 с. — (в 8-ми т). — 105 000 экз.
• Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler’s new disorder: the Second World War in Yugoslavia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-70050-4.

Ссылки

	Битва на Неретве на Викискладе

• Битка на Неретви — кратак преглед
• Извештај Команде Југоистока од 1. априла 1943. Команди копнене војске (Oberkommando des Heeres), Национална архива Вашингтон, NAW, T78, roll 332, frame 6290035
• Ослободилачки рат народа Југославије, 2, преправљено и допуњено издање, књига 1 — Војноисторијски институт, Београд 1957
• Зборник докуменатака и података НОР-а, том XII (немачки документи), Војноисторијски институт, Београд
• Зборник докуменатака и података НОР-а, том XIII (италијански документи), Војноисторијски институт, Београд
• Зборник докуменатака и података НОР-а, том XIV (четнички документи), Војноисторијски институт, Београд
  • Директива Драже Михаиловића од 2. јануара 1943. командантима корпуса за борбу против јединица НОВ и ПОЈ на слободној територији западне Босне, Лике и Кордуна
  • Писмо команданта западнобосанских, личко-далматинских и херцеговачких војно-четничких одреда од 10. јануара 1943. команданту Динарске четничке дивизије о начину извођења операције за уништење народноослободилачког покрета на слободној територији у западној Босни
  • План операције четничких и италијанских јединица од 11. јануара 1943. за чишћење поддинарске области од припадника народноослободилачког покрета
  • Наређење команданта Лимско-санџачких четничких одреда од 22. јануара 1943. потчињеним командантима за формирање и упућивање јединица у западну Босну ради борбе против НОВЈ
  • Извештај Добросава Јевђевића од 13. фебруара 1943. мајору Захарију Остојићу о снабдевању четника од стране италијанских трупа
  • Наређење мајора Захарија Остојића од 14. фебруара 1943. мајору Андрији Весковићу за покрет јединица у правцу Закмур— Коњиц
  • Извештај команданта среза требињског од 16. фебруара 1943. команданту Зетског четничког одреда о заузимању Дрежнице, Раме и Прозора од стране НОВЈ с предлогом за уништење симпатизера НОП-а на територији среза
  • Наређење Драже Михаиловића од 17. фебруара 1943. команданту Зетског четничког одреда за прикупљање јединица и покрет у правцу Мостара ради борбе против НОВЈ у долини Неретве
  • Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 18. фебруара 1943. потчињеним командантима за општи напад на партизанске снаге у долини Неретве
  • Извештај Владимира Контића од 18. фебруара 1943. Дражи Михаиловићу о формирању четничких организација у Црној Гори 1941. године
  • Извод из књиге послатих депеша Штаба Драже Михаиловића у времену од 1. до 19. фебруара 1943. године
  • Заповест команданта операција херцеговачких четника од 20. фебруара 1943. командантима Мостарске и Невесињске бригаде за спречавање продора јединица 2. пролетерске бригаде на линији Бијела—Равни
  • Заповест команданта операција херцеговачких четника од 22. фебруара 1943. командантима Невесињске и Комбиноване бригаде за заузимање и поседање положаја Планиница—Букови брег—Грабовчићи—Долови
  • Инструкција команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 23. фебруара 1943. потчињеним командантима о борбеном распореду јединица за напад на партизанске снаге на левој обали Неретве
  • Извештај команданта Коњичке групе од 23. фебруара 1943. команданту Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића о садејству са италијанским јединицама у борбама код Коњица
  • Извод из књиге примљених депеша Штаба Драже Михаиловића у времену од 7. до 24. фебруара 1943. године
  • Молба Штаба Зетског четничког одреда од 24. фебруара 1943. упућена Главној националној команди да за формирање нових четничких батаљона обезбеди наоружање од Италијана
  • Извештај команданта Коњичке групе четничких одреда од 24. фебруара 1943. команданту Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића о борбеном распореду и намерама Групе
  • Заповест Команде Народне војске Црне Горе и Херцеговине од 25. фебруара 1943. командантима батаљона за напад на јединице 2. пролетерске дивизије у долини Неретве
  • Заповест команданта средње колоне од 26. фебруара 1943. командантима Невесињске и Комбиноване бригаде за напад на јединице 2. пролетерске дивизије код Дрежнице
  • Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 28. фебруара 1943. команданту Зетског четничког одреда да левом и средњом колоном избије на линију Гола главица — Црни поток — Црни врх
  • Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 28. фебруара 1943. војводи Добросаву Јевђевићу да се споразуме са италијанским и немачким окупаторима о подели операцијских зона између њих и четника за борбу против јединица НОВЈ у долини Неретве
  • Наређење команданта Коњичке групе од 28. фебруара 1943. команданту леве колоне за напад на јединице 3. дивизије НОВЈ на сектору Коњиц—Јабланица
  • Извештај команданта 1. батаљона Зетског четничког одреда од 28. фебруара 1943. команданту Одреда о борбама батаљона против делова 2. далматинске бригаде на десној обали Неретве
  • Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 1. марта 1943. изасланику Врховне команде за координирање дејства четничких јединица у борби против партизанских снага у долини Неретве
  • Забелешка Драже Михаиловића од 3. марта 1943. о британској процени односа партизанских снага и четника
  • Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 3. марта 1943. изасланику Врховне команде за прегруписавање четничких јединица у долини Неретве
  • Писмо команданта Коњичке групе од 4. марта 1943. команданту Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића о задацима Групе у борби против делова 3. дивизије НОВЈ
  • Извештај команданта Зетског четничког одреда од 5. марта 1943. Дражи Михаиловићу о бројном стању, борбеном моралу, акцијама Одреда и сарадњи са италијанским трупама у борби против НОВЈ у долини Неретве
  • Извештај команданта Зетског четничког одреда од 5. марта 1943. команданту Националних трупа Црне Горе о раду и борбеним дејствима Одреда у времену од 26. фебруара до 5. марта 1943.
  • Извештај команданта Коњичке групе од 5. марта 1943. команданту Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића о борбеном распореду четника и Немаца на сектору Коњиц—Јабланица
  • Заповест команданта Дрежничке колоне од 5. марта 1943. команданту Комбиноване и Невесињске бригаде за напад на 2. далматинску бригаду у рејону Јабланице
  • Заповест команданта леве колоне од 5. марта 1943. подређеним командантима за напад на 9. далматинску дивизију на сектору Имотски—Груде
  • Извод из књиге послатих депеша Штаба Драже Михаиловића у времену од 20. фебруара до 6. марта 1943. године
  • Извод из књиге примљених депеша Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића у времену од 30. јануара до 6. марта 1943. године
  • Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића 7. марта 1943. изасланику Врховне команде за прегруписавање херцеговчких четника и Зетског четничког одреда и напад на јединице НОВЈ у долини Неретве
  • Обавештење команданта Коњичке групе од 7. марта 1943. командантима колона о форсирању Неретве код Јабланице од стране НОВЈ
  • Извештај изасланика Врховне команде од 8. марта 1943. команданту Истакнутог дела Врховне команде о борбеном распореду и активности јединица
  • Писмо Драже Михаиловића од 9. марта 1943. команданту Зетског четничког одреда о надлежностима у руковођењу борбеним операцијама четника у борби против НОВЈ у долини Неретве
  • Извештај команданта Коњичке групе од 9. марта 1943. команданту Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића о форсирању Неретве код Јабланице од стране НОВЈ и разбијању 1. и 2. дурмиторске бригаде
  • Забелешка команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 11. марта 1943. о прорачуну четничких снага и њиховом распореду у долини Неретве
  • Извештај команданта Комбинованог корпуса од 13. марта 1943. Бају Станишићу о формирању, борбеном распореду и задацима јединица Корпуса
  • Извод из књиге примљених депеша Штаба Драже Михаиловића у времену од 26. фебруара до 14. марта 1943. године
  • Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 14. марта 1943. команданту Зетског четничког одреда за напад на јединице 2. пролетерске дивизије у пределу Борци— Главатичево
  • Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 15. марта 1943. команданту оперативних јединица источне Босне и Херцеговине за поседање положаја Руда Ластва — Особац — Долови — Бијела ради спречавања продора јединица 2. пролетерске и 3. НОУ дивизије на Калиновику и Невесињу
  • Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 16. марта 1943. команданту Зетског четничког одреда за груписање јединица на правцу Улог — Обаљ и напад на јединице 2. пролетерске дивизије
  • Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 17. марта 1943. команданту Зетског четничког одреда да спречи бежање разбијених и деморалисаних четника и организује одбрану Невесиња
  • Извештај команданта оперативних јединица источне Босне и Херцеговине од 17. марта 1943. команданту Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића о ситуацији код Главатичева — Крушевљана и Луке
  • Писмо мајора Мирка Лалатовића од 18. марта 1943. команданту 2. равногорског корпуса о борби четника против јединица НОВЈ у долини Неретве и задацима Корпуса
  • План команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 18. марта 1943. о груписању јединица и начину извршења напада на јединице НОВЈ на подручју између Прења и Бјелашнице
  • Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 18. марта 1943. команданту оперативних јединица источне Босне и Херцеговине да прикупи јединице и организује одбрану Невесиња
  • Извештај мајора Боривоја Радуловића од 18. марта 1943. коман данту Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића о расулу, бежању и пљачки четничких јединица на подручју Невесиња
  • Заповест Штаба оперативних јединица од 18. марта 1943. потчињеним за напад на јединице 3. НОУ дивизије на линији Пресјека — Кљуни — Лакат
  • Наређење Драже Михаиловића од 19. марта 1943. команданту Зетског четничког одреда и команданту оперативних јединица источне Босне и Херцеговине за напад на јединице 3. НОУ дивизије на правцу Придворци — Кљуни — Лука
  • Извештај команданта Зетског четничког одреда од 19. марта 1943. команданту Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића о нападу четника на јединице 3. НОУ дивизије на правцу Придворци — Кљуни — Лука
  • Извештај команданта оперативних јединица источне Босне и Херцеговине од 20. марта 1943. команданту Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића о борбама против јединица 3. НОУ дивизије на правцу Невесиње — Кљуни
  • Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 21. марта 1943. команданту Дринског корпуса о формирању и начину дејства летећих бригада
  • Наређење Драже Михаиловића од 25. марта 1943. команданту лимско-санџачких четничких одреда за формирање летећих бригада и борби против јединица НОВЈ у зони: Фоча — Калиновик — Улог — Неретва — Чемерно — Волујак — Фоча
  • Наредба команданта Главне националне команде од 27. марта 1943. потчињеним командантима да спрече продор јединица НОВЈ у Црну Гору
  • Заповест команданта Милешевског корпуса од 27. марта 1943. командантима потчињених јединица и командантима Романијског и Дринског корпуса за поседање положаја на десној обали Дрине ради спречавања прелаза јединица НОВЈ у правцу Санџака и Црне Горе
  • Писмо команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 28. марта 1943. Дражи Михаиловићу о ситуацији код четничких јединица на фронту Фоча — Шћепан поље и упућивању италијанских јединица на сектор одбране код Фоче и Устиколине
  • Писмо Драже Михаиловића од 28. марта 1943. мајору Захарију Остојићу о потреби садејства италијанских и четничких јединица у одбрани положаја на Дрини
  • Писмо Драже Михаиловића од 28. марта 1943. мајору Захарију Остојићу о потреби затварања праваца продора НОВЈ у Црну Гору и Санџак
  • Извештај Главног штаба Команде Народне војске Црне Горе и Херцеговине од 28. марта 1943. о борбама црногорских и херцеговачких јединица против јединица НОВЈ на правцу Кула — Чичево — Главатичево — Невесиње
  • Извод из књиге примљених депеша Штаба Драже Михаиловића у времену од 14. марта до 3. априла 1943. године
• Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! — Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division «Prinz Eugen», Munin-Verlag, Coburg 1978.
• Roland Kaltenegger: TOTENKOPF & EDELWEIß, Ares Verlag 2008.
• Thomas Cassagrande: Die volksdeutsche SS-Division «Prinz Eugen»: die Banater Schwaben und die Nazionalsocialistiscchen Kriegsverbrechen, Campus Verlag, Frankfurt am Mein 2003.
• Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, Kurt Vowinckel Verlag, Neckargemünd 1962
• Рудолф Приморац: ОПЕРАТИВНО-ТАКТИЧКА ИСКУСТВА ИЗ ПРВЕ ПОЛОВИНЕ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1986.
• НЕРЕТВА — зборник, књига 1, Војноиздавачки завод, Београд, 1965.
• НЕРЕТВА — зборник, књига 2, Војноиздавачки завод, Београд, 1965.
• НЕРЕТВА — зборник, књига 3, Војноиздавачки завод, Београд, 1965.

См. также

• Мартовские переговоры
• Бихачская республика
• Операция «Вайсс I»
• Штурм Прозора
• Битва за Коньиц

В этой статье или разделе имеется список источников или внешних ссылок, но источники отдельных утверждений остаются неясными из-за отсутствия сносок. Утверждения, не подкреплённые источниками, могут быть поставлены под сомнение и удалены. Вы можете улучшить статью, внеся более точные указания на источники.